headerphoto

Sistemi Kap-Po-Kap u voćarstvu

Koji je najbolji način instaliranja?
Okačiti lateral iznad zemljišta ili ga ukopati?

1. Uobičajeni metod instaliranja je kačenje laterala na žicu 40-60cm iznad zemlje. Kapljači su smešteni između biljaka kako ih ne bi kvasili.
2. Lateral se, takođe, može položiti na površinu zemlje.
3. Trenutno je interes svetskih proizvođača ukopavanje laterala.

Lateral se polaže na dubinu od 45-60cm između dva reda loze. Uvek se koriste laterali sa ugrađenim kapljačima. S obzirom da se tako duboko ukopavaju i što nema vlage u zemljištu, to smanjuje rast korova.
Ukoliko je filter stanica odgovarajući, projekat sistema ispravan i ukoliko su uključeni senzori poput manometra i hidrometra, jedini rizik koji se može javiti je blokiranje kapljača korenovim sistemom. Ovaj problem se može rešiti primenom preparata "Triflunelin" koji je sadržan u proizvodima za tretiranje korova (Treflan i sl.).

UPOTREBA

Koristeći supstancu jednom do dvaput godišnje u malim količinama (0,125gr)kapljaču), biće dovoljno da se zaštiti sistem.
Nakon zatvaranja sistema postoji mogućnost stvaranja vazdušnih čepova koji se rešavaju ugradnjom kontrolnih vazdušnih ventila na kritičnim tačkama.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA

Tradicionalno gajenje vinograda je podrazumevalo punu obradu. Mnogi smatraju da navodnjavanje kvari kvalitet vina. Međutim, naučna istraživanja su pokazala da to nije tačno. Današnji trend je da se grožđe navodnjava bar dok zrno ne počne da zri.
U zemljama gde se tradicionalno proizvode najbolja vina kao što su: Fr., Šp., It., Port., Juž.Afr., USA (Kalif.) i Australija procenat navodnjavanih vinograda svakim danom je sve veći.
Preko navodnjavanja uspostavljamo kompletnu kontrolu razvoja vina za vreme sušnih perioda kao i u vlažnim klimama. Navodnjavanje igra važnu ulogu za vreme sušnih, beskišnih perioda.

NAVODNJAVANJE PRE CVETANJA

Dovoljna vlažnost korenovog sistema je veoma važna u periodu zimske . Studije i iskustva su pokazali da nedostatak vode u ovom periodu može izazvati nekrozu i sušenje izdanaka. U suvim podnebljima sa niskom vlagom zemljišta korisno je navodnjavati i navlažiti zemljište pre rezidbe.

Osim toga, stepen navodnjavanja u fazi rasta izdanaka direktno utiče na formiranje željene gustine lisne mase pre zrenja. Ova je faza važna i za dalji razvoj biljke jer prekomerna (preterana) vlaga može izazvati preterani rast dok nedostatak vlage može biti poguban za slabije biljke.

Zatim, mogućnost primene azotnih đubriva kroz sistem za navodnjavanje od velike je važnosti za ovu fazu razvoja slabih biljaka.

NAVODNJAVANJE U PERIODU IZMEĐU CVETANJA
I POČETKA ZRENJA


Obično se bazira na stopi dnevnog isparenja.

NAVODNJAVANJE NAKON BERBE

Obično se smatra da je biljka posle berbe manje osetljiva na potrebu za vlagom. Već nakon sazrevanja potreba za vodom se znatno smanjuje.
-Ovo nije potpuno tačno.

Biljka gubi lišće i sprema se za zimu. Za vreme ovog perioda, a naročito kod novih sorti koje se beru u julu i avgustu, čest je slučaj zanemarivanja biljke u vrućem letnjem periodu i to rezultira opadanjem lišća. Početkom jeseni kad se poveća atmosferska i vlaga u zemljištu, javlja se novo lišće koje traži uskldištene materije, a nema lišća sa mogućnošću za obavljanje fotosinteze i branjenje biljke. Zbog toga biljke preživljavaju bez adekvatnih rezervi i narednog proleća biljka ne daje nove izdanke ili su oni slabi i nepravilni.
Na osnovu ovog, jasno je da je navodnjavanje nakon berbe neophodno kako bi se izbegli problemi u sledećem razvojnom ciklusu biljke.

KOLIKO JE VODE POTREBNO?

Osnovni faktor kod navodnjavanja je stepen isparavanja tj. stepen nadoknade vode izgubljene isparenjem. Ostali bitni faktori su razvoj lisne mase i stepen zrenja. Rultivecioni koeficijent u vinogradu iznosi 0,1 na početku, a na kraju sezone dostiže 0,3.
Sledeći faktor kojeg moramo uzeti u obzir je granularna kompozicija zemljišta koja određuje perkulacioni (propusnost) kapacitet zemljišta. Obično pokušavamo da to bude između 60 i 80 procenata. Niže date vrednosti date u mm pokazuju nivo padavina po satu, vrednost koja odgovara kubni metar na 1000 kvadratnih metara na sat.
 

Vrsta zemljišta Propusnost
  Peskovito 20
  Humusno peščana 15
  Peščano humusna 12
  Humusna 10
  Glinasta 8


Korišćenje kapljičnog navodnjavanja, moguće je često navodnjavanje sa malom količinom vode i time se postiže konstantni nivo vlažnosti zemljišta.

Učestalost navodnjavanja zavisi od tipa zemljišta i stepena isparavanja. Stepen vlažnosti zemljišta može se periodično meriti vlagomerom dubine od 40cm. Ovo je optimalna dubina jer je osnovna mera aktivnog korenovog sistema kod loze na dubini od 25-45cm. Idealno je da se zadrži konstantnost, izuzimajući periode kad želimo uzrokovati stres. U tim periodima bolje je smanjiti količinu vode u irigacionom ciklusu nego produžiti intervale između navodnjavanja.

Dubina vlažnosti zemljišta ne sme preći korenov sistem, tj.ne sme preći dubinu od 1,2m. Vlaga ispod te dubine pokazuje da se voda gubi u podzemlju.Dodatno, azotna đubriva koja dospeju u podzemlje uzrokuju zagađenje pijaće vode i okoline.

RAZMAK MEĐU KAPALJKAMA I TIP KAPALJKE

Osnovni princip navodnjavanja sistemom kap po h je polagano oslobađanje vode i natapanje zemljišta dužinom laterala (u našem slučaju crevo koje nosi vodu). Primećeno je da je maksimalno navlaženo područje na dubini od 30cm.
Područje natopljeno kapljačem zavisi od protoka vode i tipa zemljišta. Dakle, razmak među kapaljkama zavisi od protoka vode se određuje na osnovu toga da razmak među kapaljkama čini 80% od prečnika natapane površine. Ukoliko se navodnjava samo da se zadovolje dnevne potrebe biljke, prečnik natapanja mora biti jednak polovini normalne vrednosti pošto nema dovoljno vremena da se dostigne maksimlna vrednost.
U donjoj tabeli prečnik natapanja dat je un cm u odnosu sa protokom vode po kapaljci za svaki tip zemljišta. Imajte na umu da u slučaju krečnjačkih zemljišta ili ako se na određenoj dubini nađe nepropusan sloj (stene), prečnik natapanja se povećava na površini zahvaljujući horizontalnoj popunjenosti.

    Tip zemljišta
Protok kapaljki Lagano Srednje Teško
  1,5 l/h 26 60 110
  2,0 l/h 40 90 120
  4,0 l/h 75 125 160
  8,0 l/h 125 160 210
  12,0 l/h 160 200 250


PRIMENA ĐUBRIVA

Đubrenje kroz sistem za navodnjavanje može se vršiti lako topivim đubrivima. Vrsta i količina đubriva koja će biti upotrebljena zavise od metala i mikroelemenata koji su vodi, kao i od navodnjavane površine. Koren biljke prima sve hranljive elemente tačno tamo gde su potrebni. Dobra prozračnost i konstantno vlažno zemljište pomažu boljoj absorpciji đubriva.
Količina đubriva koja se koristi kod sistema kap...je mnogo niža nego kod drugih sistema za navodnjavanje i to zato što je dovoljno upotrebiti samo onu količinu koju može absorbovati koren biljke.
Dubine koje su u upotrebi:
Azotno-fosfatno-kalijum (NPK) u 150-20-150ppk u vodi.
Ovo je potrebno za vreme vegetacije, dok se u vreme zrenja azot ne preporučuje. Fosfor i kalijum se mogu primeniti u ovom periodu pošto oni ne štete rastu biljke.
U zavisnosti od potreba, i drugi mikroelementi se mogu upotrebiti u fazi prehrane.


Kap po kap  Kap po kap

IZBOR SISTEMA KAP-PO-KAP

Instaliranje sistema kap po kap nije samo po sebi dovoljno za dobijanje maksimalnih prinosa.
Prvo, moramo znati tip zemljišta, izvor vode, količinu i kvalitet vode koja nam je na raspolaganju, topologiju zemljišta, željeni nivo automatike navodnjavanja. Tip zemljišta i dužina navodnjavanja definišu razmak kapaljki kod laterala.
Izvor vode i njen kvalitet definišu tip filtera. Ukoliko vodu uzimamo iz otvorenog izvorišta (kanali ili reke), potreban je peščani filter, kao i sekundarni filter od 120nip. Automatski disk filter je alternativa gore pomenute solucije. Ukoliko vršimo prihranu preko sistema za navodnjavanje,moramo instalirati dozator za đubrivo pre sekundarnog filtera i povezati ga sa rezervoarom za đubrivo.
Postoje dva tipa kapaljki- obične i samokonpenzujuće. Samokonpenzujuća kapaljka obezbeđuje istu količinu vode pod pritiscima od 0,5 do 4,5 bara.

Obična kapaljka ima različite protoke vode u zavisnosti od rednog pritiska.
Na ravnom terenu, uz pravilno planiranje sistema,obična kapaljka obezbeđuje ujednačenost navodnjavanja.
Na terenima sa nagibom ili onim sa ekstremno dugim redovima navodnjavanja, samokompenzujuća kapaljka je pravo rešenje.
Samo kapaljka može biti ugrađena u crevo ili na njega.

U prvom slučaju, kapaljka se utiskuje u crevo na jednakim, unapred planiranim razmacima, prilikom proizvodnje samog creva.
Kapaljka ne viri iz creva, pa tako nema rizika da se ošteti prilikom upotrebe mehanizacije.
Ubodne kapaljke su zakačene na spoljni zid creva pa postoji veliki rizik da ih ošteti mehanizacija. Njihova prednost se ogleda na nagnutim terenima tako što iskapavaju direktno u zemlju, bez slivanja niz crevo. Kod sadnje 2,5mx2,5m, koriste se dve kapaljke po biljci, levo i desno od nje, na svakih 1,25m.

Ako pretpostavimo da je lozi potrebno 44l na dan u špicu sezone, svaka kapaljka daje 2,2litara na sat, sistem mora navodnjavati deset sati na dan. 2,2 litara na sat po kapaljki x dve kapaljke po lozi x 10 sati jednako 44 litra. Ukoliko je protok kapaljki 3,8 litara na sat, tada će navodnjavanje trajati oko 5,5 sati dnevno.

KAKO NABAVITI SISTEM KAP PO KAP

-Eurodrip sarađuje sa mnogim agrocentrima gde možete dobiti sve potrebne informacije, kao i nabaviti sam sistem.
-Eurodrip nudi dizajn, dostavu, instalaciju i tehničku podršku sistemu i to "ključ u ruke".
-Agronomi i inženjeri Eurodripa su voljni da vas posete na terenu, daju vam agrotehničke savete proizašle iz dugogodišnjeg Eurodripovog iskustva.

 

Reference

Preko 2800 ha sistema "kap po kap", preko 2500 ha sistema veštačkog kišenja najsavremenijim uređajima - tifonima, oko 36000 prodatih aluminijumskih cevi sa priključnim priborom i rasprskivačima, oko dvesta traktorskih pumpi, mnoštvo dizel-pumpnih agregata, 106 tifona...

Moto

Kap po kap
"Profit iz svake kapi"