Sistemi Kap-Po-Kap u voćarstvu
Koji je najbolji način instaliranja?
Okačiti lateral iznad zemljišta ili ga ukopati?
1. Uobičajeni metod instaliranja je kačenje laterala na žicu 40-60cm
iznad zemlje. Kapljači su smešteni između biljaka kako ih ne bi
kvasili.
2. Lateral se, takođe, može položiti na površinu zemlje.
3. Trenutno je interes svetskih proizvođača ukopavanje laterala.
Lateral se polaže na dubinu od 45-60cm između dva reda loze. Uvek se
koriste laterali sa ugrađenim kapljačima. S obzirom da se tako
duboko ukopavaju i što nema vlage u zemljištu, to smanjuje rast
korova.
Ukoliko je filter stanica odgovarajući, projekat sistema ispravan i
ukoliko su uključeni senzori poput manometra i hidrometra, jedini
rizik koji se može javiti je blokiranje kapljača korenovim sistemom.
Ovaj problem se može rešiti primenom preparata "Triflunelin" koji je
sadržan u proizvodima za tretiranje korova (Treflan i sl.).
UPOTREBA
Koristeći supstancu jednom do dvaput godišnje u malim količinama
(0,125gr)kapljaču), biće dovoljno da se zaštiti sistem.
Nakon zatvaranja sistema postoji mogućnost stvaranja vazdušnih
čepova koji se rešavaju ugradnjom kontrolnih vazdušnih ventila na
kritičnim tačkama.
NAVODNJAVANJE VINOGRADA
Tradicionalno gajenje vinograda je podrazumevalo punu obradu. Mnogi
smatraju da navodnjavanje kvari kvalitet vina. Međutim, naučna
istraživanja su pokazala da to nije tačno. Današnji trend je da se
grožđe navodnjava bar dok zrno ne počne da zri.
U zemljama gde se tradicionalno proizvode najbolja vina kao što su:
Fr., Šp., It., Port., Juž.Afr., USA (Kalif.) i Australija procenat
navodnjavanih vinograda svakim danom je sve veći.
Preko navodnjavanja uspostavljamo kompletnu kontrolu razvoja vina za
vreme sušnih perioda kao i u vlažnim klimama. Navodnjavanje igra
važnu ulogu za vreme sušnih, beskišnih perioda.
NAVODNJAVANJE PRE CVETANJA
Dovoljna vlažnost korenovog sistema je veoma važna u periodu zimske
. Studije i iskustva su pokazali da nedostatak vode u ovom periodu
može izazvati nekrozu i sušenje izdanaka. U suvim podnebljima sa
niskom vlagom zemljišta korisno je navodnjavati i navlažiti
zemljište pre rezidbe.
Osim toga, stepen navodnjavanja u fazi rasta izdanaka direktno utiče
na formiranje željene gustine lisne mase pre zrenja. Ova je faza
važna i za dalji razvoj biljke jer prekomerna (preterana) vlaga može
izazvati preterani rast dok nedostatak vlage može biti poguban za
slabije biljke.
Zatim, mogućnost primene azotnih đubriva kroz sistem za
navodnjavanje od velike je važnosti za ovu fazu razvoja slabih
biljaka.
NAVODNJAVANJE U PERIODU IZMEĐU CVETANJA
I POČETKA ZRENJA
Obično se bazira na stopi dnevnog isparenja.
NAVODNJAVANJE NAKON BERBE
Obično se smatra da je biljka posle berbe manje osetljiva na potrebu
za vlagom. Već nakon sazrevanja potreba za vodom se znatno smanjuje.
-Ovo nije potpuno tačno.
Biljka gubi lišće i sprema se za zimu. Za vreme ovog perioda, a
naročito kod novih sorti koje se beru u julu i avgustu, čest je
slučaj zanemarivanja biljke u vrućem letnjem periodu i to rezultira
opadanjem lišća. Početkom jeseni kad se poveća atmosferska i vlaga u
zemljištu, javlja se novo lišće koje traži uskldištene materije, a
nema lišća sa mogućnošću za obavljanje fotosinteze i branjenje
biljke. Zbog toga biljke preživljavaju bez adekvatnih rezervi i
narednog proleća biljka ne daje nove izdanke ili su oni slabi i
nepravilni.
Na osnovu ovog, jasno je da je navodnjavanje nakon berbe neophodno
kako bi se izbegli problemi u sledećem razvojnom ciklusu biljke.
KOLIKO JE VODE POTREBNO?
Osnovni faktor kod navodnjavanja je stepen isparavanja tj. stepen
nadoknade vode izgubljene isparenjem. Ostali bitni faktori su razvoj
lisne mase i stepen zrenja. Rultivecioni koeficijent u vinogradu
iznosi 0,1 na početku, a na kraju sezone dostiže 0,3.
Sledeći faktor kojeg moramo uzeti u obzir je granularna kompozicija
zemljišta koja određuje perkulacioni (propusnost) kapacitet
zemljišta. Obično pokušavamo da to bude između 60 i 80 procenata.
Niže date vrednosti date u mm pokazuju nivo padavina po satu,
vrednost koja odgovara kubni metar na 1000 kvadratnih metara na sat.
| Vrsta zemljišta | Propusnost | |
| Peskovito | 20 | |
| Humusno peščana | 15 | |
| Peščano humusna | 12 | |
| Humusna | 10 | |
| Glinasta | 8 |
Korišćenje kapljičnog navodnjavanja, moguće je često navodnjavanje
sa malom količinom vode i time se postiže konstantni nivo vlažnosti
zemljišta.
Učestalost navodnjavanja zavisi od tipa zemljišta i stepena
isparavanja. Stepen vlažnosti zemljišta može se periodično meriti
vlagomerom dubine od 40cm. Ovo je optimalna dubina jer je osnovna
mera aktivnog korenovog sistema kod loze na dubini od 25-45cm.
Idealno je da se zadrži konstantnost, izuzimajući periode kad želimo
uzrokovati stres. U tim periodima bolje je smanjiti količinu vode u
irigacionom ciklusu nego produžiti intervale između navodnjavanja.
Dubina vlažnosti zemljišta ne sme preći korenov sistem, tj.ne sme
preći dubinu od 1,2m. Vlaga ispod te dubine pokazuje da se voda gubi
u podzemlju.Dodatno, azotna đubriva koja dospeju u podzemlje
uzrokuju zagađenje pijaće vode i okoline.
RAZMAK MEĐU KAPALJKAMA I TIP KAPALJKE
Osnovni princip navodnjavanja sistemom kap po h je polagano
oslobađanje vode i natapanje zemljišta dužinom laterala (u našem
slučaju crevo koje nosi vodu). Primećeno je da je maksimalno
navlaženo područje na dubini od 30cm.
Područje natopljeno kapljačem zavisi od protoka vode i tipa
zemljišta. Dakle, razmak među kapaljkama zavisi od protoka vode se
određuje na osnovu toga da razmak među kapaljkama čini 80% od
prečnika natapane površine. Ukoliko se navodnjava samo da se
zadovolje dnevne potrebe biljke, prečnik natapanja mora biti jednak
polovini normalne vrednosti pošto nema dovoljno vremena da se
dostigne maksimlna vrednost.
U donjoj tabeli prečnik natapanja dat je un cm u odnosu sa protokom
vode po kapaljci za svaki tip zemljišta. Imajte na umu da u slučaju
krečnjačkih zemljišta ili ako se na određenoj dubini nađe nepropusan
sloj (stene), prečnik natapanja se povećava na površini zahvaljujući
horizontalnoj popunjenosti.
| Tip zemljišta | ||||
| Protok kapaljki | Lagano | Srednje | Teško | |
| 1,5 l/h | 26 | 60 | 110 | |
| 2,0 l/h | 40 | 90 | 120 | |
| 4,0 l/h | 75 | 125 | 160 | |
| 8,0 l/h | 125 | 160 | 210 | |
| 12,0 l/h | 160 | 200 | 250 | |
PRIMENA ĐUBRIVA
Đubrenje kroz sistem za navodnjavanje može se vršiti lako topivim
đubrivima. Vrsta i količina đubriva koja će biti upotrebljena zavise
od metala i mikroelemenata koji su vodi, kao i od navodnjavane
površine. Koren biljke prima sve hranljive elemente tačno tamo gde
su potrebni. Dobra prozračnost i konstantno vlažno zemljište pomažu
boljoj absorpciji đubriva.
Količina đubriva koja se koristi kod sistema kap...je mnogo niža
nego kod drugih sistema za navodnjavanje i to zato što je dovoljno
upotrebiti samo onu količinu koju može absorbovati koren biljke.
Dubine koje su u upotrebi:
Azotno-fosfatno-kalijum (NPK) u 150-20-150ppk u vodi.
Ovo je potrebno za vreme vegetacije, dok se u vreme zrenja azot ne
preporučuje. Fosfor i kalijum se mogu primeniti u ovom periodu pošto
oni ne štete rastu biljke.
U zavisnosti od potreba, i drugi mikroelementi se mogu upotrebiti u
fazi prehrane.
IZBOR SISTEMA KAP-PO-KAP
Instaliranje sistema kap po kap nije samo po sebi dovoljno za
dobijanje maksimalnih prinosa.
Prvo, moramo znati tip zemljišta, izvor vode, količinu i kvalitet
vode koja nam je na raspolaganju, topologiju zemljišta, željeni nivo
automatike navodnjavanja. Tip zemljišta i dužina navodnjavanja
definišu razmak kapaljki kod laterala.
Izvor vode i njen kvalitet definišu tip filtera. Ukoliko vodu
uzimamo iz otvorenog izvorišta (kanali ili reke), potreban je
peščani filter, kao i sekundarni filter od 120nip. Automatski disk
filter je alternativa gore pomenute solucije. Ukoliko vršimo
prihranu preko sistema za navodnjavanje,moramo instalirati dozator
za đubrivo pre sekundarnog filtera i povezati ga sa rezervoarom za
đubrivo.
Postoje dva tipa kapaljki- obične i samokonpenzujuće.
Samokonpenzujuća kapaljka obezbeđuje istu količinu vode pod
pritiscima od 0,5 do 4,5 bara.
Obična kapaljka ima različite protoke vode u zavisnosti od rednog
pritiska.
Na ravnom terenu, uz pravilno planiranje sistema,obična kapaljka
obezbeđuje ujednačenost navodnjavanja.
Na terenima sa nagibom ili onim sa ekstremno dugim redovima
navodnjavanja, samokompenzujuća kapaljka je pravo rešenje.
Samo kapaljka može biti ugrađena u crevo ili na njega.
U prvom slučaju, kapaljka se utiskuje u crevo na jednakim, unapred
planiranim razmacima, prilikom proizvodnje samog creva.
Kapaljka ne viri iz creva, pa tako nema rizika da se ošteti prilikom
upotrebe mehanizacije.
Ubodne kapaljke su zakačene na spoljni zid creva pa postoji veliki
rizik da ih ošteti mehanizacija. Njihova prednost se ogleda na
nagnutim terenima tako što iskapavaju direktno u zemlju, bez
slivanja niz crevo. Kod sadnje 2,5mx2,5m, koriste se dve kapaljke po
biljci, levo i desno od nje, na svakih 1,25m.
Ako pretpostavimo da je lozi potrebno 44l na dan u špicu sezone,
svaka kapaljka daje 2,2litara na sat, sistem mora navodnjavati deset
sati na dan. 2,2 litara na sat po kapaljki x dve kapaljke po lozi x
10 sati jednako 44 litra. Ukoliko je protok kapaljki 3,8 litara na
sat, tada će navodnjavanje trajati oko 5,5 sati dnevno.
KAKO NABAVITI SISTEM KAP PO KAP
-Eurodrip sarađuje sa mnogim agrocentrima gde možete dobiti sve
potrebne informacije, kao i nabaviti sam sistem.
-Eurodrip nudi dizajn, dostavu, instalaciju i tehničku podršku
sistemu i to "ključ u ruke".
-Agronomi i inženjeri Eurodripa su voljni da vas posete na terenu,
daju vam agrotehničke savete proizašle iz dugogodišnjeg Eurodripovog
iskustva.
